филм „ГОЛГОТА СРБИЈЕ“

филм „ГОЛГОТА СРБИЈЕ“

ремастеризована филма

Петак, 25. 08 у 19.00 сати

Биоскопска дворана

Слободан улаз

ГОЛГОТА СРБИЈЕ

(ПОЖАР НА БАЛКАНУ; ЗА ЧАСТ ОТАЏБИНЕ)

 

Артистик филм, филмско предузеће чији су власници били Андреја-Андра Глишић и Зарије-Заре Ђокић, основано је у Београду 1926. године, “као радња за куповину и продају готових филмова и давања истих под кирију“. Од почетка тридесетих, предузеће се углавном преоријентисало на производњу домаћих филмова и нешто смањен увоз стране продукције. Поседовало је за то време врло уређену лабораторију за снимање и израду свих врста филмова, као и сопствену тон-филмску апаратуру за снимање. Осим тога Артистик филм је имао и одељење за испоруку комплетних тон-апаратура, пројектора са прибором, као и све врсте осталих делова за кинематографске апарате.

Тих година светски кинематографи у које је масовно продирао звучни систем, били су преплављени документарним филмовима на тему недавно завршеног Првог светског рата, чије су кобне последице још увек заокупљале душе и осећања просечног Европљанина. Током 1928. године, српски гледаоци су могли да виде релативно објективни немачки поглед на узроке, ток и последице рата у филму Светски рат/Weltkrieg Леа Ласка, а на звездане тренутке српског војевања у Балканским ратовима подсетили су их Јосип Новак и Милан Хофман, који су свој архивски филм Балкански рат махом саставили од материјала откупљених од удовице трећег  по реду српског филмског продуцента Ђорђа-Ђоке Богдановића.

Вероватно под утицајем и ових филмова, Ђокић и Глишић, који је имао искуства са камером још из  ратних дана, ангажовали су истакнутог књижевника, новинара и филмског редитеља Станислава Кракова, иначе осамнаест пута одликованог за своје ратне подвиге, да за Артистик филм напише сценарио и режира историјско – документарни филм о “епопеји српског народа у Првом светском рату“. Из њихове сарадње, настало је остварење  Голгота Србије које се прво појавило под насловом За част отаџбине и пуштено у промет првог маја 1930. године. Овај филм, иако неми остварио је приличан успех у биоскопима, без обзира на то што је тон филм све више узимао примат у домаћим салама. Међутим, главни проблем овог филма је био недостатак оригиналних документарних материјала о страдању и васкрсу Србије и Срба у Великом рату. Заправо, многи филмови снимани у периоду 1914-1918. су нестали у рату, али и уништени случајно или намерно након њега, па су за потребе филма морале бити доснимљене читаве сцене, које укључују прелаз војске и народа преко Албаније, живот у окупираној Србији, као и ослобођење Ниша и Београда и улазак победника у разорену престоницу. Захваљујући изврсним документаристичким снимцима које је направио Стеван Мишковић и подршци министра војног, генерала Стевана Хаџића, истакнутог ратника, који је обезбедио учешће армије у снимањима током 1929. године, створени су импресивни и убедљиви кадрови које само професионални историчари филма могу да препознају као реконструкције.

Међутим, ту није био крај, јер су власници Артистик филма одлучили да прошире своју ратну визију и створе нови, дугометражни звучни филм. Иако су тих година били заузети снимањем многих  филмова који се данас високо вреднују у домаћим историјама филма, ипак су нашли времена да у име племените идеје неуморно путују по свету и  из великих архива прикупљају све значајне филмске материјале везане за Србију у Првом светском рату. Циљ им је био: “Подизање патриотског морала у нашем народу живом сликом на филмском платну, а нарочито код данашње омладине која треба да види примере како је се гинуло и страдало за отаџбину и њену слободу којом данас омладина дише…“’, како су сами аутори једном  записали. Тако је створено изразито амбициозно остварење, озвучено музиком композитора Миленка Живковића и низом познатих патриотских мелодија, а да би постигао сценаристичку објективност Станислав Краков је употребио објашњење слика кроз натписе, за које су коришћени цитати из текстова и мисли познатих државника, историчара и војника  о улози Србије у овом рату. Крајњи исход њиховог годинама ствараног пројекта је било истинско уметничко дело које плени аутентичним приказом смутних времена и болних догађаја, без сумње најбољи документарни филм створен у периоду постојања Краљевине Југославије, а готово сигурно и до данас најистинитији филм о патњама нашег народа у пет страшних ратних година.

Резултат свега овога је била припрема за коначну премијеру предвиђену за прву половину 1940. године, која је одгођена због шокантне одлуке цензуре из марта 1940. године о забрани филма, образложене констатацијом да би “својом садржином неповољно утицао на односе наше државе према иностраним државама“. Тек након што су аутори избацили неке секвенце (као ону о улози Бугара у рату) и преправили и скратили филм, стигло је одобрење цензуре за јавно приказивање у августу исте године. Голгота Србије, која је у новој продуженој и озвученој верзији имала и алтернативни наслов Пожар на Балкану је са великим успехом приказивана у целој земљи све до априлске капитулације 1941. године. На почетку рата власници односе копије и закопавају их у Мионици, да би их у новембру 1944. године, Андра Глишић откопао уз контролу официра ОЗНЕ.

После неколико година, сачувани делови се предају Југословенској кинотеци, али не постоји ни интересовање ни спремност тадашњих власти да филм поново угледа светлост дана. Седамдесетих година, Кинотека је од породице Глишић откупила материјал за који је утврђено да је други део забрањене верзије филма. Уз помоћ сачуваних оригиналних међунатписа, већ постојећих делова филма и новооткривеног дела забрањене верзије извршена је реконструкција и направљена нова копија, најближа интегралној, а рад на овоме је извео стручни тим Архива кинотеке на челу са тадашњим управником Архива Стеваном Јовичићем.

Поновна, тријумфална премијера Голготе Србије одржана је 24. 2. 1992. у Сава центру, а овај филм је проглашен за дело од изузетног значаја за историју и културу нашег народа и води се у Листи филмске грађе од изузетног значаја под бројем 106.

 

Александар Саша Ердељановићgolgota

FacebookTwitterGoogle+Share

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *