ПРАИСТОРИЈСКЕ МАЈКЕ И БЕБЕ НА БАЛКАНУ

У оквиру понуде научно-образовног програма Центра за културу Смедерево одржаће се у понедељак, 7. новембра, са почетком у 19 сати, предавање „Праисторијске мајке и бебе на Балкану“. Програм ће заинтересоване упознати са истраживањем које представља историјски успех за српску науку, односно са пројектом „BIRTH“ који се бави порођајима, мајкама и бебама у праисторији и питањем раста популације у неолиту као једним од важнијих догађаја у људској еволуцији, будући да без те демографске експанзије, према мишљењу стручњака, не би било ни даљег развоја човечанства и цивилизације. Пројекат реализује тим Лабораторије за биоархеологију при Филозофском факултету у Београду, а руководилац пројекта проф. др Софија Стефановић биће гост Центра за културу Смедерево. Важну улогу у истраживању има анализа скелетних остатака у Ђердапу оних људи који су живели у периоду неолитске демографске транзиције, од 10000 до 5000 година пре н.е. Тим Лабораторије за биоархеологију истражује како је дошло до пораста популације у неолиту и који докази постоје о порасту фертилитета, а пројекат „BIRTH“ је први пројекат из Србије који је подржао Европски истраживачки савет и  уврстио га међу најизврсније пројекте у Европи, оне које померају границе у научно-истраживачком раду и који доносе револуционарне научне идеје.

Проф. др Софија Стефановић предаје на Филозофском факултету у Београду, на Одељењу за археологију. Области њеног интересовања и истраживања су биоархеологија, физичка и праисторијска антропологија. Аутор је бројних стручних радова, а била је руководилац пројеката „Биоархеологија древне Европе: људи, животиње и биљке у праисторији Србије“ (Министраство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије), „BEAN: Bridging the European and Anatolian Neolithic: Demography, migration, and lifestyle at the advent of civilization“, „PERFET Prehistoric fertility: duration of lactation during the Mesolithic and Neolithic in the South Eastern Europe“ (билатерални пројекат CNRS и Министарства просвете, науке и технолошког развоја). Рад на афирмацији науке у друштву обухвата пројекте „Кикиндски мамут“, „Археологија као средство развијања научне писмености ђака“, „Археолошка сонда за децу“, затим изложбе „Шта нам говоре древне кости“ и „Један дан у животу праисторијског човека“. Рад у области физичке антропологије презентован је у два документарна археолошка филма „Повратак на Власац“ и „Уснули у времени“.

Модератор програма је Марко Цветковић, уредник научно-образовног програма Центра за културу, а улаз на програм је слободан.

FacebookTwitterGoogle+Share

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *