Loading Događaji

« Svi Događaji

  • This event has passed.

Монодрама “ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ”

24. фебруара 2021. у 19:00 - 20:15

PLAKAT Zoran Radmilovic
Среда, 24. 02. 2020.
Концертна дворана у 19.00
Монодрама “ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ”
Текст: Иван Томашевић
Режијa: Андреа-Ада Лазић
Игра: Иван Томашевић
Сценографија: Иван Томашевић
Сликар извођач: Раде Станковић-Станкеља
Тон мајстор: Kоста Павловић
Мајстор светла: Радивој Kостадиновић
Декоратер и реквизитер: Младен Симић
Технички шеф: Михаило Брезина
Цена улазнице: 200 динара
Под покровитељством Министарства културе Србије, града Београда и града Шапца, сцена „Маска“ је поставила на свој репертоар монодраму “Зоран Радмиловић”.
Ово је прича о једном од наших најбољих и најпопуларнијих глумаца, испричана из перспективе глумца који је опседнут ликом и делом великог Зорана Радмиловића. Глумац покушава да одигра монодраму о Салијерију, али одустаје јер га стално прогања лик Зорана Радмиловића. На овој паралели Салијери – Моцарт, глумац (у овом случају Иван Томашевић) – Зоран Радмиловић је изграђена ова комична прича о проблему великог броја уметника које су, због пар генија, прогласили за медиокритете.
Сама идеја о поставци ове монодраме је потекла од Драгана Беговића продуцента на РТС – у 2011. године је снимљен играно документарни филм “Залажем се за лаж” по истоименој књизи Ане Радмиловић, ћерке Зорана Радмиловића, а по Зорановим текстовима. Улога Зорана Радмиловића је додељена Ивану Томашевићу, а режија Андреи Ади Лазић. Током припрема и снимања филма продуцент Драган Беговић је изложио идеју да се уради и монодрама о Зорану Радмиловићу.
Шабачка премијера представе је била 30. новембра 2011. године у Шабачком позоришту.
Београдска премијера је била на рођендан Зорана Радмиловића, 11. маја у Атељеу 212.
До сада је представа, поред многих места код нас, гостовала у Бугарској, Босни и Херцеговини, Чешкој, Русији, Македонији.
Представа је више пута награђивана на разним фестивалима:
– ЗЛАТНА KОЛАЈНА – Фестивал монодраме и пантомиме у Земуну
– НАГРАДА СПОНЗОРА – Фестивал монодраме и пантомиме у Земуну
– НАГРАДА ЗА НАЈБОЉЕГ ГЛУМЦА на Фестивалу у Липецку (Русија)
– НАГРАДА ЗА НАЈБОЉУ МОНОДРАМУ на фестивалу “Трема –фест”
– ЗЛАТНА ЛИСKА за Андреу Лазић на фестивалу “Мостарска лиска” у Мостару за режију
– ЗЛАТНА ЛИСKА ЗА Ивана Томашевића на фестивалу “Мостарска лиска” – Мостар
– ПРВА НАГРАДА ПУБЛИKЕ На фестивалу у Битољу – Македонија
МОНОДРАМА ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ ЈЕ УШЛА У АНТОЛОГИЈУ БИОГРАФСKЕ МОНОДРАМЕ
Антологија биографске монодраме
Прилози за историју обновљене Србије
Приредио Радомир Путник
… Само наизглед ту суму противречности на којима је почивало друштво, глумац Зоран Радмиловић умео је, привремено, да реши хуморним отклоном према свему – од идеологије до привреде, од језика до уметности, од спорта до естраде. Овај извансеријски глумац, међутим, био је непрекидно разапет између уметности којој је служио и стварности у којој је живео. Глумачка уметност је, вероватно, најсложенија и почива на парадоксима, од којих је најуочљивији онај који вели да се уметнички исказ гради од сопственог тела и духовности. Петар Kраљ вели: “ Глумац није само платно. Глумац је и платно, и боја, и штафелај, и сликар”. (ФМП, 2008: 174) Другачије речено, од свих уметника, глумац је најизложенији и , отуда, најрањивији стваралац. Ову чињеницу доказује Иван Томашевић у монодрами Зоран Радмиловић. Полазећи од чињенице да је Зоран Радмиловић, и неколико деценија после смрти, изузетно популаран захваљујући снимцима две позоришне представе које се могу наћи на друштвеним мрежама, Иван Томашевић настоји да у анализи Радмиловићеве глумачке уметности прикаже амбивалентност глумачког позива, да укаже на статус пониженог сталежа и да, посредно, проговори о поражавајућој чињеници да у Србији, од времена књаза Милоша па до данас, уметници уживају извесну популарност али не и поштовање јавности – од тзв. елите до најширих слојева популације. За узврат, неки од њих – попут Зорана Радмиловића – успевају да се наругају том истом друштву и свим његовим класама, али уз истовремено самопонижење и аутоиронију. Тако посматрана, монодрама Ивана Томашевића, преузима истраживачки задатак да нас, уз дозирани хуморни отклон, подсети да смо склони да, укључујући се у националној митоманији, олако одбацимо сваку критичку мисао која нас упозорава на грешке и да увек друге оптужујемо за своју злехуду судбину. У улогама краља Ибија и Радована Трећег Зоран Радмиловић нас је опомињао и изругивао се нашим заблудама, али ми смо у њима препознавали само хуморну обланду, док се у смисао Зоранових покуда нисмо удубљивали. Овде је, вероватно, реч о менталитету игнораната, односно националној неспремности да се суочимо са сопственим манама, што се у позоришној уметности огледа у ретком извођењу “непријатних” драма које раскринкавају мањкавости националне карактерологије, колико у делима класика Стерије, толико и наших савременика Селенића, Огњеновићеве, Дорића и Шеварлића. Монодрама Ивана Томашевића приклонила се овом јату.
ИЗВОДИ ИЗ KРИТИKА
ПУБЛИKА УЖИВАЛА
Премијера монодраме “Зоран Радмиловић” одушевила публику која је уживала као и главни актер целе приче глумац Иван Томашевић.
И после двадесет шест година у сећањима многих и даље живи непревазиђени краљ Иби и Радован. Сећају га се старији, али и нове генерације који снимке проналазе на интернету. А сетили су га се и сви присутни на синоћној премијери монодраме у поставци младе, талентоване редитељке Авдрее Аде Лазић.
Васкрсао је краљ Иби на сцени проговоривши о себи и о глумцима на једноставан начин – причом глумца о глумцу који је свој живот посветио “завођењу” народних маса кроз хумор и смех. “Ја се залажем за лаж. Јер, театар јесте лаж. И останимо при том. Kолико год се ми трудили да превазиђемо ту лаж и да се договоримо да није – али јесте! Лаж је… Е сад, ту лаж хоћу ја да изведем на тај опсенарски начин. Не да те убедим у то, него да те мало заведем. Да те заведем да поверујеш тих два сата…” А заводио је публику Иван Томашевић духовитом и топлом причом о глумцу који се “обрачунава са својим идолом”. Заводио животним делићима великана српског глумишта који је био дружељубив, духовит, циничан, шармантан, прек, осећајан, сетан, јогунаст, неповерљив, искључив, на тренутке арогантан…
Глумци попут Зорана Радмиловића и Ивана Томашевића, су они који измаме осмех и када критикују и када хвале све друштвене аномалије. То су глумци који масу људи различитог карактера насмеју до суза уводећи их у свој свет истине. То је она танка нит повезаности која у интеракцији са публиком измами одобравање или негодовање. Да, “залажемо се за лаж” онакву каква јесте око нас, за ону лаж која о врло озбиљним стварима говори на такав начин да се томе смејемо често не схватајући прави смисао. А смисао је да позорница одсликава стварност онолико колико стварност одсликава позорницу.
О. Г.
НОВА СПОМЕНИЦА ГЛУМЦУ
Под покровитељством Министарства културе Србије и два града – Београда и Шапца, Сцена “Маска” изнедрила је монодраму “Зоран Радмиловић”. За подсећање, са истим актерима, претходио је филм играно-документарног карактера (у продукцији драмског програма РТС-а), по текстовима Зорана Радмиловића, које је у књигу преточила његова ћерка Ана.
Монодрама “Зоран Радмиловић”, премијерно је изведена последње вечери новембра у Шабачком позоришту. Аутор текста је Иван Томашевић, који и тумачи лик великана српског глумишта, а редитељ је Андреа Ада Лазић.
Већ на премијери сјајан пријем код публике. Већ прво извођење показало је очигледну инспирацију и сјајне емоције свих. Јесте публика бескрајно волела (и воли) Зорана Радмиловића, али “није се преварила и намамила” – Искрено воли и поштује и Ивана Томашевића…
Пријао је Зоран Шапчанима, после више од две и по деценије… Заслугом комплетне екипе, првенствено Ивана Томашевића, монодрама је изаткана у сваком погледу топла и раскошна споменица глумцу, Радовану Трећем, краљу Ибију, који је са животне сцене отишао 1985. године…
С. Љ.
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ПУБЛИKЕ ПОВОДОМ ДОДЕЛЕ НАГРАДЕ
“ЗЛАТНА KОЛАЈНА” ЗА НАЈБОЉУ МОНОДРАМУ НА ФЕСТИВАЛУ
МОНОДРАМЕ И ПАНТОМИМЕ У ЗЕМУНУ
Жири публике у саставу Радош Драгутиновић (председник), Инес Маричић, Миладин Поповић Поп, Светозар Љубинковић, Михајло Дашић, једногласно је одлучио да своју награду додели Ивану Томашевићу из Шапца за монодраму „Зоран Радмиловић”. „Иван Томашевић је кроз оспоравање и анегдотска сећања исказао емпатију за глумца Зорана Радмиловића. Иако су радили полазећи од два супротна принципа глуме као лажи и глуме као истине, и један и други стигли су на исто место, до публике и њеног одобравања”, наводи се у образложењу жирија.
На Фестивалу у Липецку у Русији, за улогу у монодрами Зоран Радмиловић, Иван Томашевић проглашен за најбољег глумца фестивала.
Својеврстан преседан направио је стручни жири Фестивала. После тридесет година трајања фестивала на коме се додељује пет награда: једна за представу, једна за режију, једна за глуму, једна за сценографију и једна за костим, жири састављен од еминентних театролога и позоришних критичара Русије, доделио је још једну, Ивану Томашевићу за најбољег глумца Фестивала. Пошто је монодрама “Зоран Радмиловић” позвана на Фестивал као гостујућа представа, није била у такмичарском програму. После представе, жири је захтевао од домаћина да се ова монодрама накнадно уврсти у конкуренцију за награде. Правилник фестивала то није дозвољавао, па је жири донео одлуку да накнадно Ивана Томашевића прогласи за најбољег глумца Фестивала.
ЈОШ ЈЕДНА НАГРАДА ЗА МОНОДРАМУ “ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ”
На интернационалном фестивалу монодраме у Битољу (Македонија) у конкуренцији глумаца из: Енглеске, Румуније, Израела, Македоније, Русије, Турске, Хрватске, Бугарске и Украине, За монодраму “Зоран Радмиловић”, Иван томашевић је добио награду публике за најбољу монодраму.
fotka iz predstave Z. RadmilovićZ. Radmilović IMG_3051Z. Radmilović IMG_3061Z. Radmilović IMG_1008Z. Radmilović IMG_3070
FacebookTwitterGoogle+Share

Detalji

Datum:
24. фебруара 2021.
Time:
19:00 - 20:15
Događaj Category:
Događaj Tags:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *