ЖИВИ СУ, НИЈЕ СМЕШНО

36. ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ „НУШИЋЕВИ ДАНИ“
Смедерево 15-23. април

ФЕСТИВАЛСКИ ПРОГРАМ

Субота, 20. април
Велика дворана, 20.00
Прво приградско позориште – Пулс театар Лазаревец и Регионално позориште Нови Пазар
ЖИВИ СУ, НИЈЕ СМЕШНО
Инспирисано Нушићевим комедијама
Текст: Милица Пилетић и Јован Грујић
Режија: Јован Грујић
Kомпозитор: Татјана Мрђа
Цена улазнице: 600 динараИГРАЈУ:
Јеврем Прокић: Дарко Бјековић
Јеротије Пантић: Александар Трмчић
Срета Нумера: Угљеша Спасојевић
Јовица: Лазар Максић
Илија Влах: Рифат Рифатовић
Живка Поповић: Јелена Цвијетић
Чеда Урошевић: Михаило Лаптошевић
Др Нинковић: Боба Стојимировић
Ивковић: Душан Живанић
Сарка: Ана Ћук
Дара: Kристина Јевтовић
Дана: Маја ЈовановићО КОМАДУ
Цена улазнице: 600 динара
Kомад „Живи су, није смешно“ који потписујем са редитељем и пријатељем Јованом
Грујићем, инспирисан је Нушићем, његовим мотивима, раскошном галеријом ликова и
ситуација, сасвим намерно и његовим језиком. Ипак, ово је нови текст који тражи
одговоре на питања које поставља наше време и једно од најважнијих: Шта као друштво
остављамо својој деци или шта данас радимо за сутра. Будућност ће нас с пуним правом
једног дана питати где смо ми били јуче и шта смо ми урадили?Свако ко примећује да се мало шта променило и да смо исти како нас је Нушић видео,
нека се запита да ли се ништа нисмо променили па се зато ништа није променило или се
ништа није променило, па смо зато остали исти?
Ово прво, ја бих одговорила. Оно друго је само изговор.
Милица Пилетић
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Велике амбиције, а никакве способности. То је закључак који се намеће када се помисли
на било који од ликова из Нушићевих комедија. Уз никакве способности долази и слабост
карактера. Уз слабост карактера долази до моралног посрнућа, а након тога пад уз
подсмех и осуде друштва, срамота, а затим повлачење. Бар је тако то било код Нушића,
који, на жалост, никад није био актуелнији. То значи да још увек нису искорењени
проблеми о којима је писао. Можда никад и неће. Можда је то и немогуће. Можда се нама
само тако чини. Он је указивао на болести друштва које би могле да прерасту у епидемију,
на извесне појаве са маргина, на људе који желе врх пирамиде друштвеног статуса. И не
бирају средства да тамо стигну: похлепни, похотни, самољубиви, грамзиви, властољубиви,
жељни славе и моћи.
Инспирисани карактерима, биографијама ликова и мотивима из Нушићевих комедија,
усудили смо се да уђемо у авантуру стварања потпуно нове драме и представе која те
ликове измешта у сасвим нове околности. Пошли смо од убеђења да ти ликови живе и
данас око нас, да их срећемо на улици, у кући, на послу, да живимо са њима. Питање је
како ми реагујемо на њихове „амбиције“? Шта је са друштвеном осудом неких појава и да
ли постоји? Колико је друштво постало неосетљиво на овакве појаве, а колико
„амбициозни“ појединци на осуде? Питамо се шта смо изнедрили, а шта ћемо тек
изнедрити?
Јован Грујић
ИЗВОД ИЗ МЕДИЈА
Нажалост, потврдило се да је Нушић за сва времена, да ништа нисмо научили, да се не
мењамо. Неко ће да каже ово је политичка представа, друштвено ангажована, али ово је
социјална представа, која говори о нама, о нашем менталитету.
Ивана Недељковић, директорка Пулс театра Лазаревац
Радио телевизија Нови ПазарDSC_0189DSC_0468DSC_0555DSC_0717DSC_0762DSC_0801

 

 

FacebookTwitterGoogle+Share

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *