Позоришна представа „ВИОЛИНИСТА НА КРОВУ“ (Fiddler on the Roof)

04. ТЕАТАР У ТВРЂАВИ

Субота, 08. 07 Мали град Смедеревске тврђаве у 21.00 сати

Цена улазнице 200 динара

 

Превод и препев: Иво Јуриша

Редитељ: Атила Береш (Béres Attila), к.г, Мађарска

Текст песама: Шелдон Харник

Mузику изводи: Klemm’n’band Klezmer bend / Budapest Klezmer bend

Адаптација: Барбара Ари Нађ (Ari Nagy Barbara)

Драматург: Светислав Јованов

Сценографи: Балаж Хорешњи (Horesnyi Balázs) и Саша Сенковић

Костимограф: Мирјана Стојановић Маурич

Кореограф: Ђерђ Крамер (Krámer György)

Асистенти режије: Јудит Ференц (Ferenc Judit) и Роберт Ленард (Lénárd Róbert)

Дизајн звука: Маринко Вукмановић

Продуцент: Елизабета Фабри

Фотографије: Миомир Ползовић

 

Улоге:

Тејвје, млекаџија: Арон Балaж (Balázs Áron)

Голде, његова жена: Гордана Јошић Гајин

његове кћерке:

Цајтел: Емина Елор (Elor Emina)

Ходел: Агота Ференц (Ferenc Ágota)

Хаве: Јована Балашевић

Шпринце: Сара Тодорић

Бјелке: Марија Миа Миросављев

Јенте, проводаџика: Гордана Ђурђевић Димић

Мотл Камзојл, кројач: Милован Филиповић

Перчик, студент: Небојша Савић

Лазар Волф, месар: Игор Павловић

Мочах, крчмар: Атила Гириц (Giricz Attila)

Рабин: Атила Мађар (Magyar Attila)

Мендел, његов син: Милорад Капор

Аврам, књижар: Драган Којић

Нахум, просјак: Золтан Ширмер (Sirmer Zoltán)

Јаков: Душан Стојановић

Јусл, шеширџија: Страхиња Бојовић

Бака Цајтл, Голдина бака: Александра Плескоњић

Фрума Сара, прва жена Лазара Волфа: Силвија Крижан (Krizsán Szilvia)

Феђа, млади Рус: Данијел Хуста (Huszta Dániel)

Саша, његов пријатељ: Данијел Гомбош (Gombos Dániel)

Наредник: Арпад Месарош (Mészáros Árpád)

Иван: Иштван Кереши (Kőrösi István)

Шандел: Габријела Црнковић (Crnkovity Gabriella)

Рахела: Јелена Антонијевић

Чендл: Александра Пејић

Мештани:

Едит Фараго (Faragó Edit), Звјездана Томашевић Јосифов, Терезиа Фигура (Figura Terézia), Јарослава Бенка Влчек, Јудит Ласло (László Judit), Васа Стајкић, Александар Ђорђевић Радуловић, Матијас Немет Ђукић, Теодор Томић, Матија Перишић

Балет:

Биљана Бабијановић, Иванка Стојчевић, Татјана Ненадовић, Милана Балаж, Надежда Салак, Маријета Вираг, Ивана Прибић, Иван Ђерковић, Зоран Трифуновић, Стеван Сремац, Ранко Лазић, Бојан Раднов, Глеб Суманов, Ђулио Милите / Марко Дубовац, Игор Таубер

 

Диригент: Давид Клем (Klemm Dávid)

Корепетитори: Давид Клем (Klemm Dávid), Милена Миловановић

Инспицијент: Золтан Бешењи

Суфлер: Снежана Ковачевић

Асистент костимографа: Снежана Хорват

Мајстор светла: Мирослав Чеман

Мајстор тона: Душан Јовановић, Владимир Огњеновић, Атила Лукач, Тибор Биро

Асистент кореографа: Бојан Раднов

 

О ДЕЛУ

Мјузикл „Виолиниста на крову“ (Fiddler on the Roof) је дело писца Џозефа Стејна (Joseph Stein) и композитора Џерија Бока (Jerry Bock), који су, заједно са аутором сонгова Шелдоном Харником (Sheldon Harnick), на основу серије прича Тејвје и његове кћери (Tevye and his Daughters, 1894-1914) Шолема Алејхема (Sholem Aleichem), створили један од најпопуларнијих и најизвођенијих примерака овог жанра.

Тема Виолинисте на крову су свакодневица и судбина сиромашних Јевреја у царској Русији почетком прошлог века. Главни јунак приче је Тејвје, млекаџија и отац пет кћери, који се бори на два фронта како би очувао устаљене јеврејске обичаје и традицију. С једне стране, он покушава да се одупре вољи својих трију одлучних кћери које желе да се удају из љубави, а не да прихвате мужеве које им родитељи одреде. С друге стране, Тејвје и остали становници села се суочавају са репресијом царске власти, која ће их на крају и прогнати из њиховог завичаја.

Радња мјузикла на узбудљив, потресан али и хуморан начин, говори о традицији и прогресу, о мукама обичних људи и њиховој нади у бољи живот. Уз то, подједнако важан елеменат атрактивности и привлачности Виолинисте на крову представља музика, заснована на народном мелосу руских и пољских Јевреја тог доба.

 

КРИТИКА

Типични бродвејски мјузикл допадљивих музичких нумера, чији наслов асоцира на надреалне, сновидне сликарске реминисценције Марка Шагала на призоре из јеврејских насеља попут Анатевке, обухватио је ипак у свом подтексту и истинску драму протагониста, наговештавајући уз то и мрачну атмосферу првих деценија прошлог столећа са бујањем злоћудног антисемитизма, који ће доцније довести до трагичних последица катаклизмичних размера.

Редитељ представе, гост из Мађарске Атила Береш, зналачки је ускладио оба поменута драматуршка нивоа представе: топли, ведри и распевани приказ свакодневице Анатевке и Тејвјеве бриге и борбе да прехрани породицу, са хуморним акцентима његових прекорних и домишљатих „обраћања Свевишњем“, светковине у сеоској крчми и свадбе, као и контрапункт муклих наговештаја драматичних збивања која прете. Као тамни облак, пред протагонистима се појављују вести о погромима и протеривањима јеврејског живља, који ће на крају погодити и њих.

Борислав Хложан, Дневник, 25. мај 2015.

 

„Виолиниста на крову“ је дуго након праизведбе био најдуже игран мјузикл уопште, а и данас је међу двадесет најгледанијих: најуочљивији разлог су сонгови чија популарност се ни после пет деценија не доводи у питање. Успеху је допринела и тема која говори, у време настанка приповетке, о два све актуелнија питања. Главном јунаку мјузикла Тејвјеу, наметнут је избор између традиције коју јеврејска заједница у забаченом селу у царској Русији помно чува, и захтева модерног доба који разарају патријархално устројство породице. Овај отац пет самосвесних кћери, од којих свака на свој начин захтева право да одлучује о сопственој судбини, непрекидно бива присиљен да тражи компромис између старих обичаја и новина које не разуме најбоље и с којима никако не може да се помири.

Јасна Јованов, историчар уметности, Политика

 

FacebookTwitterGoogle+Share

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *