ДРАГИ МОЈ ЛАЖЉИВЧЕ

34. ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ
НУШИЋЕВИ ДАНИ

Четвртак, 20. 4. 2017.

Велика дворана, 20.00

НУШИЋЕВИ ЛАУРЕАТИ
Вече са Горданом Ђурђевић Димић, добитницом Нушићеве награде за животно дело глумцу-комичару 2007. године.

КЦ Сремски Карловци и Српско народно позориште Нови Сад
Џером Килти
ДРАГИ МОЈ ЛАЖЉИВЧЕ
Режија: Тибор Вајда
Играју: Гордана Ђурђевић Димић и Миодраг Петровић

Превод и адаптација: Тибор Вајда
Лектор: Марија Судар

Дизајн светла: Марко Радановић
Дизајн тона: Душан Јовановић
Инспицијент: Снежана Радованов Кузманов
Шаптач: Милица Ђукић Рађеновић
Фотографије: Бранислав Лучић

Цена улазнице: 200 динара

О ДЕЛУ

Дело је настало на основу дугогодишње преписке Џорџа Бернарда Шоа и глумице Патрик Кембел и представља нежну причу о односу два бића која се остварују заједно.Језик је жив, динамичан, привлачан, интелигентно интригиран, високог стила и верно осликава давно несталу епоху када су се писала писма. По речима редитеља, ово је „представа за оне који размишљају, оне који умеју да осећају и који знају шта је катарза“.

Представа Драги мој лажљивче играна је у преко сто земаља с великим успехом.

У Атељеу 212 на репертоару је била 34 године што је јединствен случај у светском театру ако је реч о представама репертоарских позоришта са истим извођачима.

Као радио-драма Радио Новог Сада Драги мој лажљивче, у режији Тибора Вајде, представљала је Радио телевизију Војводине на Фестивалу радио-драма у Енглеској 25. фебруара 2016. године.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Програмске свеске, обично садрже паметне мисли редитеља о томе шта је песник хтео да каже, а он није умео да прикаже. Е овај пут није тако! Сада дело жели да каже нешто о аутору, додуше других драма, који, опет, о себи каже:

„Нисам имао јуначке авантуре. Нису ми се дешавале разне ствари. Баш супротно, ја сам се дешавао њима. Онда сам их претекао у књиге или у позоришне представе. Онај ко их прочита или погледа- дознаће све о мени“. Немојте му веровати! Тим пре што је он Џорџ Бернард Шо! Догађаји из његовог живота заиста се могу испричати у неколико реченица, али оно што се није десило, а могло се десити, налази се у безброј писама које су он и Беатриса Танер, познатија као госпођа Пат Камбел, још познатија као најсјајнија звезда лондонских позоришта, четрдесет година слали једно другом.

И то је све.

Пустио сам Гордану и Миодрага да уз Маријину помоћ испричају и вама шта у њима пише.

Тибор Вајда

FacebookTwitterGoogle+Share

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *