ДНЕВНИК МАШИНОВОЂЕ У СМЕДЕРЕВУ 23. СЕПТЕМБРА

Смедеревска  премијера филма Милоша Радовића „Дневник машиновође“ заказана je за 23. септембар у 20.00 часова у Центру за културу.

 

Прошлог понедељка у биоскопу Рода Cineplex одржана је пројекција филма „Дневник машиновође“ за приказиваче и новинаре, а затим и конференција којој су присуствовали протагонисти филма на челу са Милошем Радовићем, сценаристом и редитељем и делом глумачке екипе у којој су били Лазар Ристовски, Мирјана Карановић, Даница Ристовски, Ђурђина Радић и Павле Ерић.

После учешћа на иностраним и домаћим фестивалима током лета, и освојених награда, филм Милоша Радовића „Дневник машиновође“ нашао се и на редовном репертоару биоскопа широм Србије. Почетком овог месеца Српска академија филмске уметности и науке донела је одлуку да филм „Дневник машиновође“ буде српски кандидат за Оскара у категорији најбољи филм ван енглеског говорног подручја, што га посебно препоручује као интересантног за погледати.

Милош Радовић, сценариста и редитељ филма „Дневник машиновође“, који је до сада снимио три играна и један документарни филм  са Лазаром Ристовским, на почетку конференције за новинаре рекао је да су он и Лаза  морали да сниме овај филм зато што су деца из железничарских породица:

– Мој деда је био машиновођа, Лазин отац је такође железничар, тако да смо ми сматрали себе емоционално компетентним и надлежним да снимимо један филм, а имали смо и обавезу према томе. Пре неких пет, шест година почели смо да размишљамо о томе и да смишљамо начин како прићи тој теми. Тема је тешка, незгодна, живот машиновођа је непознат људима. Тај посао има једну трагичну ноту и то је један трагичан део, тако да смо дуго размишљали како да приђемо тој теми, да је не учинимо сувише црном, да не направимо неки трагичан црни филм. Опет, машиновође су склоне да свом животу прилазе са пуно хумора, али смо се плашили да не одемо опет у комедију. И тако док смо нашли тај прави тон у коме ћемо испричати причу требало је неко време – појашњава Радовић и додаје да је иницијацију за овај филм дао покојни монтажер Марко Глушац. Он  је монтирао неки кратки докумантарни филм о железници и дошао је с том идејом како би вредело на филму открити тајну која постоји у том послу.

– Живот и посао машиновође је, бар за мене, сам амбијент у коме се филм дешава. За мене је то филм о љубави, пре свега о љубави једног остарелог машиновође и његовог усвојеног сина, а и о неким другим љубавима које се појављују у том филму. Желео сам и трудио сам се да филм буде нежан, топао, дирљив, али на крају и смешан,  о смрти и како је преживети – наглашава редитељ и сценариста.

Да Лазар није постао глумац, ја се вероватно не бих ни бавио филмом. Јесте важан тај Лазин глумачки таленат, али није најважнији. Важније је то што ми заиста много времена проведемо заједно још док је филм јако далеко,  и кад уопште не знамо да ће се он снимати, и кад уопште не верујемо да ће се снимати. И то је најважнији и најквалитетнији део тог односа.  У ствари, зато и снимам са Лазом сваки пут, што могу да проведем много времена са човеком који разуме добро филм, да проверим оно што смо замислили, што је он замислио и то је најважнији и најквалитетнији део тог односа. После, кад ја уђем у писање сценарија и кад се филм приближи реализацији, ми малтене о томе више и не разговарамо.После је то пука реализација и једна рутина којом се ради и немамо ни времена у српским условима да пуно мислимо, али тај најважнији део, први, мислим да урадимо врло квалитетно и ако постоји неки квалитет у тим филмовима, он је настао тада. И ето, због тога, Лаза Ристовски, закључио је Радовић.

У филму „Дневник машиновође“ Лазар Ристовски има двоструку улогу глумца и продуцента. Одмах на почетку потврђује речи Милоша Радовића: – Постоје разлози интимне и емотивне природе због чега смо уоопште радили овај филм. Мислим да је глумцу увек нова улога нови почетак. То звучи као фраза, ми глумци то често и кажемо, али то је просто истина. Нови лик је нови човек и у њему треба открити шта је ново, његове карактерне каракеристике, изглед, емоције… То је за нас увек велики изазов због чега се ми бавимо глумом и почињемо увек све из почетка. Кад би се бавили рутином, онда се не бисмо ни бавили овим послом  – истиче Ристовски.

Његова колегиница Мирјана Карановић, која игра Јагоду, каже да када глуми у филму једноставно увек воли да се ослони на редитеља.

– Волим да имам редитеља који зна где жели да ме поведе и некако се осећам сигурно, а ја волим да се осећам сигурно. А оно што Лазар и ја налазимо као додатни креативни простор, па се бавимо и режијом, то су неке друге ствари. Ни он, ни ја, никада нећемо престати да будемо глумци, јер бити глумац је велика радост. Када ми је Милош рекао како Јагода треба да узгледа и каква је њена прошлост, мени се то веома свидело. Волим када постоје те неке мало супростављене ствари, кад неком формом или некаквим оделом покриваш некакав садржај који може да буде потпуно другачији. Када се тако нешто игра то је увек занимљиво за глумце.

Сада сам у годинама кад добијам улоге жена које имају историју, које имају искуство. Лакше их је дочарати јер оне имају нешто што су у животу прошле. Мада је схватила да нема ништа од снова, Јагода је жена која се не предаје. Волим што је од оних којима је и у зрелим годинама важно како изгледа. Свиђа ми се што и даље из куће излази с кармином на уснама.

Иначе, ја сам потпуно фасцинирана открићем какав је живот машиновођа. Никада нисам претпостављала колико је њихов посао тежак. И ти људи не вичу на сав глас какви су њихови животи. Јако ми је драго што учествујем у овом пројекту који ће приближити нама лаицима колико је тај посао ужасно емотиван и физички тежак – прича Карановићева.

Улогу управнице дома за сирочад на филму тумачи Даница Ристовски. То је улога која отвара један заборављени свет у коме живе напуштена дивна деца, па тако отвара једну врсту трагизма те деце и свих тих људи који се њима баве. Наш Сима у свом првом сусрету са спољашњим светом доживљава велико разочарање. Први пут, када је као беба пронађен испред  дома, а други, када га родитељи нису усвојили. Тада почиње сусрет Илије, Симе и свих оних чаробних ликова у овом другом свету – открива Даница. Мени је рад на овој улози донео велико задовољство, баш зато што је то једна апсолутно карактерна улога, која креће изнутра, а споља има интересантне карактеристике које сваки глумац воли, поготово на филму – истакла је Даница Ристовски.

Певачици бенда SevdahBABY, Ђурђини Радић Djixx, однедавно и дипломираној глумици, улога Снеже је прва у каријери. С обзиром на то да и њен партнер Петар Кораћ, који игра одраслог Симу, није професионални глумац објаснила је њихов однос у току рада на филму:

– Сарадња са Петром је била дивна, он је пре свега, једна дивна особа. Доста ми је помогао, прилично ме је инспирисао како да ја изградим свој лик. Била сам мало нервозна када сам дошла на сет и видела колико је све то озбиљно, кранове, симулацију дана и схватила сам да морам све то да испоштујем. Али, имала сам среће, јер су заиста сви били дивни према мени, почев од Милоша који је је имао толико поверење у мене, иако сам ја неко ко је прилично свеж . То ме је толико лепо изненадило и толико ми је било пријатно. Оно што ћу највише памтити је тај први „купљени“ кадар када су ми сви пришли и честитали. Осећала сам се тада као да ми је био рођендан, као да ми је од тада кренуо неки нови живот.

Најмлађи и најслађи глумачки члан филма је дечак Павле Ерић који тумачи малог Симу.

– Мени ништа није било страшно током снимања филма, баш сам уживао и све ми је био изазов. Сви су били љубазни и било ми је супер – прича Павле, а Лазар добацује: „А када си у једној сцени током снимања добио од мене батине?“

– Позади су ми били стављени јастуци, није ме болело- кроз смех се присећа мали глумац.

Смедеревска  премијера филма Милоша Радовића „Дневник машиновође“ заказана je за 23. септембар у 20.00 часова у Центру за културу. „Дневник машиновође“ приказиваће се у биоскопу Центра за културу Смедерево до недеље 25. септембра.

FacebookTwitterGoogle+Share

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *