ОТМИЦА И ВАЗНЕСЕЊЕ ЈУЛИЈАНЕ К


Otmica-i-vaznesenje-Julijane-K

25.4.2013.

Велика дворана у 20 часова

Шабачко позориште

Жељко Хубач

ОТМИЦА И ВАЗНЕСЕЊЕ ЈУЛИЈАНЕ К

Редитељ: Жељко Хубач

Сценограф: Анђела Мијовић

Костимограф: Селена Томашевић

Композитор и аутор избора музике: Коста Павловић

Аутор сценског покрета: Игор Дамњановић

 

Улоге:

Ратко Мркић: Страхиња Баровић

Јулијана Кркић: Ивана Терзић

Еврем Чехајић: Иван Томашевић

Евдокија Чехајић: Анета Томашевић

Методије: Љубиша Баровић

Аврам, звани Отело: Богољуб Митић

Балтазар: Лазар Максић

Јеротије Кркић: Младен Огњановић

Г-ђа Кркић: Деана Костић

Пантелија Мркић: Петар Лазић

Г-ђа Мркић: Александра Ристић

Пера Вујић: Владимир Милојевић

Пецко: Слободан Петрановић

Дојана: Ивана Јокић

Живка Поповић: Драгана Радојевић

Сима Поповић: Боривоје Божанић

 

Инспицијент: Зорица Стевановић

Суфлер: Софија Карајић

Технички руководилац: Радивој Костадиновић

Сликарски и вајарски радови: Раде Станковић

Столарски радови: Боривој Чеивановић

Браварски радови: Михаило Брезина

Мајстор тона: Коста Павловић

Мајстор светла: Миодраг Поповић

Електричар: Лука Поповић

Власуљар и шминкер: Гордана Баровић

Кројачи: Драгица Вујковић, Златомир Ненадовић

Гардеробери: Миленија Бабић, Данијела Драгојевић

Реквизитер: Мирјана Незири

Декоратери: Чедомир Вучинић, Иван Јовановић, Јосип Уцај, Младен Симић, Милан Мраовић

Премијера: 7. октобар 2012. Велика сцена

 

(…) Писац, наиме, зна да је позориште само по себи илузија, заснована на потреби да силином своје уметничке истине уздрма саме темеље стварности, но исто тако свесна своје суштинске немоћи да измени свет. Поприште сукоба тог двојства, садржаног у природи позоришне уметности, бојно поље на којем се најдиректније дотичу два реалитета, управо оличава судбина глумаца који спајају два света, разапети између уметности којој служе и реалног живота којем као грађани не могу да утекну. (…) Јасно је да су они непомирљиви, али је очигледно да ти међусобно сукобљени светови један другог магнетски привлаче, а да репрезенти обе стварности осећају потребу да завире „преко“, у онај други универзум, да макар само на час осете пресан живот (да би одатле црпли материјал за своје снове), односно да макар мало уживају у илузији уметности коју званично презиру. (…) Бавећи се проклетством оних који су се у једном часу, стицајем околности, нашли између та два света, писац описује драматичан судар живота и позоришта.

Александар Милосављевић

Из поговора „Између живота и позоришта“ у: Театрон бр. 109;

Музеј позоришне уметности Србије, Београд, 1999.

 

(…) Насупрот двема породицама из провинцијске забити – начелничким паровима Кркић и Мркић, као и њиховој деци Ратку и Јулијани – стоји путујућа глумачка дружина „Еврем и „Евдокија“, растрзана између потребе да преживи на оскудном глумачком хлебу (задовољавајући се забављањем с помало ситне поуке) и нејасне тежње да неуком свету ипак приближи Шекспира. Али, јасно „огледање“ у деловима заплета Ромеа и Јулије, као и парафразирање Кркића и Мркића као Монтекија и Капулетија који ће ипак учествовати у комичком расплету, није Хубачев главни циљ. Наиме, након „аудиције“ за улогу Јулије, следи још један гест којим глумци Евремове трупе, актери илузије, интервенишу, у реалности: маскирани у калуђере који исповедају грехе, они ослобађају Јулију (кркић) родитељског кућног затвора, како би се она придружила свом љубљеном Ратку (Мркићу), такође одметнику у свет театра. Тако се иницира анти-илузионистичка теза која је сасвим другчија од, рецимо, Симовићеве. Јер, као што у завршници показује појава бившег министра Симе Поповића и његове жене Живке као новог начелничког пара, Хубач своје позоришне пастише овде не исцрпљује у само у позајмици ликова из Нушићевог дела, као ни самог Нушића (несуђени Евдокијин удварач). Живкина одлука да Евремову трупу спасе и узме под своју заштиту – како би изградњом позоришта у забити поново успела себе и мужа да врати у престоницу и на министарске положаје – доказује да свако мешање позоришта у живот изазива много јачу интервенцију „супротне стране“, реакцију после које свака аутономија уметности постаје немогућа (…)

Светислав Јованов

Из поговора „Игра ствари“, ствар игре“ у: „Бизарно“ књига драма Жељка Хубача;

Шабачко позориште & КИЗ Алтера, Београд 2012.

 

Жељко Хубач

Рођен у Тузли, одрастао у Зеници и Лесковцу. Његови драмски комади су до сада 31 пут премијерно изведени у професионалним позориштима у Србији (у Београду, Новом Саду, Шапцу, Нишу, Лесковцу, Ужицу, Крушевцу, Зрењанину, Кикинди, Косовској Митровици и Врању), у Бугарској (у Пловдиву, Видину и Крџалију), у Хрватској (у Загребу), Босни и Херцеговини (у Зеници) и репризирани више од 1.000 пута.

Представе рађене по његовим драмама и адаптацијама биле су у селекцији великог броја позоришних фестивала (Стеријино позорје у Новом Саду, Фестивал „Нова драма“ у Санкт Петербургу, Фестивал БИХ драме у Зеници, Дани комедије у јагодини, ЈоакимФест у Крагујевцу, Фестивал позоришта/казалишта БИХ Брчко, Фестивал професионалних позоришта Војводине, Фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“, Међународни позоришни фестивал за дјецу у Котору, Међународни фестивал позоришта за децу „Позориште звездариште“, Град-театар Будва, Сплитско лето, Фестивал камерног театра „Ристо Шишков“ у Струмици…).

За драмске текстове Жељко Хубач је награђиван 10 пута у земљи и иностранству. Драме су му превођене на енглески, немачки, руски, бугарски и пољски језик.

Живи у Земуну – са Анђелима.

www.zeljkohubac.com

Title: ОТМИЦА И ВАЗНЕСЕЊЕ ЈУЛИЈАНЕ К
Location: Велика дворана
Description: Шабачко позориште

Жељко Хубач

ОТМИЦА И ВАЗНЕСЕЊЕ ЈУЛИЈАНЕ К

Редитељ: Жељко Хубач

Start Time: 20:00
Date: 2013-4-25